Sremski Karlovci – Bogata kulturno-istorijska priča

Sremski Karlovci – Bogata kulturno-istorijska priča

Sremski Karlovci – ako ste nekada kao dete, srednjoškolac ili student bili u Sremskim Karlovcima na nekoj od ekskurzija možda i niste ispratili priču turističkog vodiča.

Ali kada biste ponovo došli ovde, Sremski Karlovci bi vam ostali u drugačijem sećanju. Sigurni smo da biste, okruženi prelepim zdanjima, poželeli da čujete priču o njima. Karlovačka gimnazija i česma “Četiri lava“ su samo neke od karlovačkih bisera, a njih smo, eto izdvojili, jer su izuzetne lepote i vidno su prikazani u domaćem filmu “Lajanje na zvezde“. Kada se smestite u predivan ambijent nekog od restorana i uživate u bogatoj gastronomskoj ponudi i ukusnim vinima, verujemo da će vas zaintrigirati zdanja koja vas okružuju.

Kulturno-istorijske znamenitosti

Već pomenuta, Karlovačka gimnazija, osnovana je 1791. godine. Zgrada, koja danas stoji kao gimnazija, sazidana je 1891. godine. Bila je to zadužbina Germana Anđelića. Karlovačka gimnazija je filološka gimnazija, gde se proučavaju klasični i savremeni jezici.

Česma “Četiri lava“ sagrađena je 1799. godine, kao završnica izgradnje prvog vodovoda Sremskih Karlovaca. Bivši đak Karlovačke gimnazije, profesor doktor Miodrag Radulovački, 2007.godine je obnovio ovu česmu. Po starom verovanju, ako popijete vodu sa česme, vratićete se u Karlovce.

Grob Branka Radičevića je izgrađen kada su posmrtni ostaci Branka Radičevića preneti iz Beča 1885. godine. Nadgrobni spomenik ima oblik piramide. I ovde je svoj doprinos ostavio profesor doktor Miodrag Radulovački. On je 2011. godine obnovio spomenik, pored česme “Četiri lava“. 

Spomenik Vrangelu je prvi spomenik u svetu, posvećen ruskoj migraciji u svetu. Autor spomenika je Vasilije Azemše, ruski vajar. Vrangel je bio general Ruske armije.

Patrijaršijski dvor je po arhitekturi mešavina pseudorenesansnog i baroknog stila. Unutra se nalazi Muzej Srpske pravoslavne crkve. Ovaj dvor je sedište episkopa sremskog, a takođe predstavlja i letnju rezidenciju srpskog patrijarha.

Karlovačka bogoslovija je osnovana pod inicijativom mitropolita Stefana Stratimirovića, 1794. godine. A drugu, današnju zgradu, sagradio je Georgije Branković zbog Crkveno narodnih fondova, kojima je trebala Bogoslovija. Ovde se takođe nalazi i Arhiv SANU.

Stefaneum je bio đački internat, koji je izgrađen 1903. godine pod inicijativom Georgija Brankovića. Danas ova zgrada predstavlja mesto gde se nalazi Isntitut srpskog naroda. Ovaj Institut je osnovala Sveta srpska zajednica.

Čuvena karlovačka apoteka, je podignuta 1890. godine, i dan danas radi. Osnovao ju je Ludvig Štraser. Enterijer apoteke je osmišljen u Veneciji, i prezentuje stil druge polovine 19.veka.

Kapela mira je podignuta 1817. godine, baš tamo gde je potpisan Karlovački mir. Tim povodom je korišćen okrugli sto za pregovaranje, po prvi put u diplomatiji. Današnja kapela je zamenila prethodnu salu za konferencije, izgrađenu od drveta, po odluci bečkog Ratnog saveta.

Vidikovac je naravno mesto sa koga se pruža predivan pogled, jer su Sremski Karlovci prebogati znamenitostima. Najbolji deo Vidikovca je otvrena scena, koja se sastoji od 2 nivoa. Tu se nalazi i pozlaćeni krst, kao i skulptura Duška Trifunovića.

Magistrat je ustanova koja je bitna, jer je ovde proglašeno Srpsko Vojvodstvo u maju 1848. godine. Ovde se danas nalazi sedište Opštine Sremski Kalovci.

Saborna crkva postoji od 1762. godine. Posvećena je Svetom Nikoli i predstavlja arhitektonski biser 13. veka Vojvodine. U oltaru se nalazi sveti ćivot, gde se nalazi deo moštiju Svetog Arsenija Sremca. Ikonostas ove crkve je pravo remek delo, koje pripada stilu srpskog baroknog slikarstva.

Donja crkva, je crkva, posvećena apostolima Petru i Pavlu. Crkva je karakteristična po platanu, koji se nalazi u porti crkve. On prezentuje prirodni spomenik Sremskih Karlovaca, te je stoga pod zaštitom države.

Gornja crkva je sagrađena 1746. godine. Posvećena je Vavedenju Presvete Bogorodice. Mnogobrojni ugledni ljudi iz Sremskih Karlovaca su sahranjeni ovde, između ostalih i Lukijan Bogdanović i Georgije Branković.

Rimokatolička crkva je posvećena Svetom trojstvu. Krasi je barokni stil, naročito zapažen na portalu crkve. Nekada se na ovom mestu nalazila benediktanska bazilika.

Sremski Karlovci i prirodne znamenitosti

Kada govorimo o prirodnim lepotama, Sremski Karlovci, takođe ima dosta toga da ponude. Karlovci su su bogata i raznolika destinacija.

Dunav protiče levo od Sremskih Karlovaca. Osim toga što oživljava putnički rečni saobraćaj, Dunav kao reka omogućava brojne mogućnosti za nastanak i razvijanje sportskih sadržaja. Planira se i izgradnja kampa.

Dvorska bašta je kompleks koji se sastoji iz 2 dela: jedan deo podrazumeva šetalište (donji deo), a drugi deo teren za sportsko-rekreativne sadržaje. Nalazi se pola kilometra od centra Karlovaca. Ovo je nekada bila najstarija botanička bašta u Srbiji. 

Koviljsko-petrovaradinski rit je rezervat pirode. Nalazi se pod zaštitom države. Ono što ga svrstava u ovu kategoriju je prirodna atraktivnost i raznovrsnost, odnosno biodiverzitet. Ovaj prostor je dobro očuvan, i može se pohvaliti retkih biljnim i životinjskim vrstama.  1989. godine Koviljsko-petrovaradinski rit je imenovan kao internacionalno značajno stanište ptica (IBA).  On je takođe 2004. godine svrstan u zaštićena područja zavisnih od vode.

Stražilovo je naše znamenito izletište. Nalazi se u samom nacionalnom parku “Fruška Gora“. Stražilovo je izuzetno posećeno kada su u pitanju đačke ekskurzije, ali takođe ga zovu i “stecište pesničkog hodočašća“ zahvaljujući Branku Radičeviću. Ovde se nalaze njegovi posmrtni ostaci, a takođe, ovde se svake jeseni organizuje “Brankovo kolo“, manifestacija u čast zaostavštine Branka Radičevića.

U Sremskim Karlovcima postoji mnoštvo spomenika prirode.

Spomenućemo stablo divljeg kestena. Ovo drvo se nalazi u ulici Mitropolita Stratimirovića. Smatra se da je stablo staro 15 godina. 

Zatim, platan koji se nalazi u dvorištu Donje crkve, u istoj ulici, gde je već pomenuti kesten, ulici Mitropolita Stratimirovića. Platan je visok više od 30 m, a smatra se da mu starost dostiže 150 godina. 1960. godine, postavljen je na listu zaštićenih dobara, prve kategorije. 

Na Trgu Branka Radičevića, u dvorištu Karlovačke gimnazije, nalaze se dva stabla tise. Pripadaju trećoj kategoriji zaštićenog prirodnog dobra. Pretpostavlja se da je njihova starost 100 godina.

Još jedna tisa, ali jedna, i to u parku Patrijaršijskog dvora. Ova tisa je stara više od 90 godina. Svrstava se takođe u treću kategoriju zaštite.

Drvo crnog duda je takođe  ulici Mitropolita Stratimirovića, pripada trećoj kategoriji zaštite i staro je 220 godina.

Herbarijum Andreasa Volnija je botanička zbirka, nastala krajem 18.veka. Kategoriše se kao nepokretno prirodno dobro. Herbarijum je ime dobio po direktoru Karlovačke gimnazije, Andreasu Rafaelu Njolnu. Kasnije, herbarijum je dopunjen od strane njegovih sledbenika. Herbarijum stoji u Karlovačkoj gimnaziji. Unutar ove zbirke se nalazi 6300 primeraka.

Bogata kulturno-istorijska priča o Sremskim Karlovcima datira iz perioda Rimljana. S tim u vezi, još u doba Rimljana, su se u Sremskim Karlovcima i na Fruškoj gori proizvodila vina koja su dostigla svetsku slavu, kao što je nadaleko poznati Bermet. Monasi su proizvodnju ovog aromatičnog vina pravdali time da se ono, sa dvadesetak travki i začina, ustvari koristi kao medikament. Za vreme habzburške monarhije bermet je korišćen kao diškrecija. 

A kada smo kod vina, ne smemo propustiti Grožđenbal. Svake jeseni u Sremskim Karlovcima, prestonici vina, organizuje se ova manifestacija u slavu berbe grožđa. Glavna ulica u Karlovcima je prepuna drvenih štandova u kojima vinari prezentuju svaki svoje vino, i nadmeću se čije će se vino najviše dopasti  ljubiteljima. Rizling, merlot, kaberne… pored vina, ovde se prodaje i kuglof, jer on najbolje ide uz bermet, vino koje predstavlja ponos Karlovaca. Takođe, ovde možete kupiti, rakiju, ajvar, suvenire…

O čuvenim karlovačkim vinima, gastronomskoj ponudi, ali i o Pravoslavnom sabornom hramu svetog oca Nikolaja, jednoj od najlepših crkava koju danas možemo videti, ne samo u Vojvodini već i u celoj Srbiji pričali smo sa Jasminom Stanković, turističkim vodićem. Uživajte u legendama i pričama o Patrijaršijskom dvoru, Bogosloviji, Karlovačkoj gimnaziji, Česmi četiri lava, Kapeli Gospe od mira, Dvorskoj bašti, Branku Radičeviću, Stražilovu.

U videu korišćeni kadrovi promo videa Turističke organizacije Sremski Karlovci i 4K-Sremski Karlovci